Po­ljo­pri­vred­ni­ci iz Tu­zi i Ze­te ko­ri­ste sva­ku pri­li­ku da pod­sje­te Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de i nad­le­žne slu­žbe da su glav­ni pro­ble­mi u po­ljo­pri­vre­di, ne­za­šti­će­na do­ma­ća pro­iz­vod­nja, ne­kon­tro­li­san uvoz, ne­si­gu­ran pla­sman.... Me­đu­tim, po­ljo­pri­vre­de­nik iz Pot­hu­ma Želj­ko Mi­lić is­ti­če da je je­di­no rje­še­nje da bi se to pre­va­zi­šlo da se for­mi­ra udru­že­nje ko­je je­di­no mo­že da spa­si lo­še sta­nje u po­ljo­pri­vre­di.
– Cr­no­gor­ska po­ljo­pri­vre­di da­nas funk­ci­o­ni­še po prin­ci­pu usit­nje­ne pro­iz­vod­nje i to je glav­ni pro­blem. Bez to­ga ne mo­že­mo ni­ko­me bi­ti kon­ku­ren­ti ta­ko da po­sto­ji sa­mo je­dan je­di­ni na­čin da po­sta­ne­mo kon­ku­rent­ni a to je udru­ži­va­njem po­ljo­pri­vred­ni­ka. Zna­či da bez osni­va­nja ko­o­pe­ra­ti­va ili ka­ko ih u po­sled­nje vri­je­me zo­vu kla­ste­ri, mi­slim da je cr­no­gor­ska po­ljo­pri­vre­da već pred kra­hom i da je kraj­nji rok da ne­što pre­du­zme­mo. Ni­je taj­na da to je­di­no pro­iz­vo­đa­či mo­gu da uči­ne i ape­lu­jem na njih da što ozbilj­ni­je shva­te ovu pro­ble­ma­ti­ku. Ne mo­ra­mo dr­ža­vu da mo­li­mo da za­u­sta­vi uvo­znič­ki lo­bi, kad njoj to ni­je u in­te­re­su, ne­go sa­mi tre­ba da uzme­mo stvar u svo­je ru­ke– po­ru­ču­je Mi­lić.
Na­vo­di da bi udru­ži­va­njem od pet do 25 pro­iz­vo­đa­ča sa kva­li­tet­nom ro­bom, mo­gli bi­ti ozbilj­ni kon­ku­ren­ti uvo­znič­kom lo­bi­ju.
– Usit­nje­nom pro­iz­vod­njom ne mo­že­mo na­pri­jed i ne mo­že­mo ima­ti si­gu­ran pla­sman. Jer udru­že­ni ako po­nu­di­mo ozbilj­nu ko­li­či­nu kva­li­tet­ne ro­be, si­gu­ran sam da nas ni­je­dan ku­pac ni kod nas ni iz Evro­pe ne bi od­bio. Po­ljo­pri­vre­da u svi­je­tu, je­di­no udru­ži­va­njem funk­ci­o­ni­še kao uspje­šna, ta­ko da ne znam ka­ko smo mi pre­spa­va­li taj pe­ri­od kad su udru­že­nja tre­ba­la da se for­mi­ra­ju. Mo­žda je dr­ža­va od­no­sno Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de ta­da tre­ba­lo da re­a­gu­je, da ona na­či­ni pr­vi ko­rak, me­đu­tim ta­da se za po­ljo­pri­vre­du de­si­la jed­na lo­ša stvar- za mi­ni­stra je po­sta­vljen Pe­tar Iva­no­vić ko­ji je na­pra­vio jed­no li­be­ral­no tr­ži­šte gdje je sve bi­lo usmje­re­no ka po­bolj­ša­nju uslo­va za uvo­zni­ke ne i za do­ma­će pro­iz­vo­đa­če. On vi­še ni­je na če­lu te in­sti­tu­ci­je i mi­slim da je sad pra­vo vri­je­me da ne­što kon­kret­ni­je pre­du­zme­mo i spa­si­mo po­ljo­pri­vre­du. U su­prot­nom, sa­mo će ve­ći pro­iz­vo­đa­či na­sta­vi­ti da se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom, jer se ma­njim ne­će is­pla­ti­ti – po­ru­ču­je Mi­lić.
On pod­sje­ća da je i sam pri­je par go­di­na po­ku­šao da iz­dej­stvu­je udru­ži­va­nje vi­še pro­iz­vo­đa­ča ali da ni­je na­i­šao na ra­zu­mi­je­va­nje.
– Na­i­šao sam na ne­po­vje­re­nje i na ne­ki strah od za­dru­ga, ta­ko da sam na­i­šao na zid. Tad sam shva­tio da ako že­lim da osta­nem i pre­ži­vim u po­ljo­pri­vre­di, da mo­ram da po­ve­ćam pro­iz­vod­nju i po­dig­nem stan­dard kva­li­te­ta da bi imao ko­li­či­nu ko­ju ću da po­nu­dim tr­gov­ci­ma, a da bu­du na ni­vou da ih za­in­te­re­su­jem. Jer, ni­je­dan ozbilj­ni­ji tr­go­vač­ki la­nac ne­će da pri­hva­ti po­nu­du od dva, pet ili de­set to­na ne­kog pro­iz­vo­da. Ali ako bi ima­li udru­že­nje pa im po­nu­di­li 1.000 ili 2.000 to­na ra­znih pro­iz­vo­da od­go­vor­no tvr­dim da će bi­lo ko­ji tr­go­vač­ki la­nac bi­ti za­in­te­re­so­van i da to ne­će od­bi­ti. Pro­iz­vod­nja bez una­pri­jed is­pla­ni­ra­nog pla­sma­na je uza­lud­na pri­ča i ko god se ne bu­de udru­žio bi­će pri­mo­ran da se pre­sta­ne ba­vi­ti po­ljo­pri­vre­dom, na­ža­lost – go­to­vo da i ne obra­ća pa­žnju na pro­iz­vo­đa­če ko­ji im po­nu­de – na­veo je Mi­lić.
Ka­ko je is­ta­kao, ovo­go­di­šnji bu­džet za po­ljo­pri­vre­du od pre­ko 39 mi­li­o­na je ozbilj­na ci­fra i to tre­ba is­ko­ri­sti­ti, jer je Agro­bu­džet po pr­vi put sve­o­bu­hva­tan i pri­la­go­đen pro­iz­vo­đa­či­ma. S.R.